Šta je astma?

Tekst napisala Doc. dr Snežana Živanović

Astma je bolest disajnih puteva koju karakteriše inflamacija i reverzibilna bronhoopstrukcija. Astma se javlja kod ljudi svih rasa i u bilo kom uzrastu i kao bolest je prepoznata još pre više hiljada godina. Prvi opisi astme potiču iz drevne Kine kada je Shen-Nung (˝kineski car vatre˝ 2838-2698. godine p.n.e) opisao prve simptome slične astmi i uočio terapijski efekat biljke mahuang iz koje je ekstrahovan efedrin. U antičkom Rimu, efedrin uziman sa vinom, uptrebljavan je u lečenju astme.

Uprkos velikom napretku u poznavanju njene patofiziologije, ne postoji jedinstvena, univerzalno prihvaćena, definicija astme. Jedan od problema u pogledu definisanja astme je što to nije jednostavan entitet, već pod terminom astma opisujemo čitav set simptoma uslovljenih dejstvom brojnih delimično razumljivih mehanizama. Uobičajeni faktori su hipereaktivni disajni putevi koji reaguju na širok spektar stimulusa, reverzibilno suženje disajnih puteva i povremeni varijabilni simptomi.

Nacionalni Institut za bolesti srca, pluća i krvotoka i Svetska zdravstvena organizacija ustanovljavaju Globalnu inicijativu za astmu 1993. godine. Tokom poslednjih trideset godina smernice za sprečavanje i lečenje astme su se menjale u skladu sa naučnim saznanjima. GINA iz 2023. godine definiše astmu
kao:

  • ˝heterogenu bolest koja se karakteriše hroničnom inflamacijom disajnih puteva koja prouzrokuje tipične respiratorne simptome: vizing, kratak dah, stezanje u grudima i kašalj, koji variraju tokom vremena i promenljivog su intenziteta. Ovi simptomi su udruženi sa varibailnom ekspiratornom opstrukcijom protoku vazduha. Opstrukcija protoku vazduha u disajnim putevima tokom vremena može postati perzitentna.
  • Astma je obično udružena sa bronhijalnom hiperreaktivnošću i inflamacijom disajnih puteva, mada one nisu neophodne ili dovoljne za postavljanje dijagnoze.
  •  Prepoznatljive grupe (klastera) demografskih, kliničkih, i/ili patofizioloških karakteristika označavaju ˝fenotip astme˝. Fenotip astme ne koreliše uvek sa specifičnim patološkim procesom ili odgovorom na terapiju.

Definicija astme zasnovana je na osnovu tipičnih karakteristika astme i to pre uvođenja lekova za kontrolu.

Prepoznavanje astme u prvih pet godina života nije lako zbog čestih respiratornih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva koje su u ovom uzrastu često praćene vizingom. Odluka kada je tačno počela astma je teška.

Astma je najčešća hronična bolest u detinjstvu i vodeći uzrok morbiditeta (procenjivan odsustvovanjem iz škole, posetama urgentnoj službi i hospitalizacijama) u poređenju sa drugim hroničnim bolestima. Astma najčešće počinje u ranom detinjstvu. Početak astme je raniji u dečaka nego devojčica.

Ne postoje intervencije koje bi sprečile razvoj atsme ili modifikovale njenu dugotrajnu prirodu. Atopija je ispoljena u većine dece sa astmom posle treće godine i specifična senzibilizacija na alergene (posebno u ranom uzrastu) je važan faktor rizika za razvoj astme.

Astma je verovatna u mlađe dece sa anamnezom vizinga kada dete ima:

  • Vizing ili kašalj na napor, smeh ili plač, ili u odsustvu vidljive respiratorne infekcije
  • Anamneza drugih alergijskih bolesti (ekcem ili rinitis), senzibilizaciju na alergene ili astmu u srodnika prvog stepena
  • Kliničko poboljšanje nakon 2-3 meseca lečenjem lekovima za kontrolu astme i pogoršanje nakon prekida terapije.

Literatura

  • Đorđević D. Epidemiologija, etipotaogeneza i klasifikacija bronhijalne astme, istorijski pregled. U: Bronhijalna astma, izd. Medicinski fakultet u Nišu. 2005: 7-25.
  • https://ginasthma.org/2023-gina-main-report/

© Copyright 2023 Pedijatrijsko respiratorno udruženje Srbije. All Rights Reserved.

AI Website Generator